And when the night falls the loneliness calls...

Opsteprihvacena vrlina

06/27/2012

Tolerancija. Ta veoma cenjena osobina. Vrlina. 

U nekoliko navrata procitah, negde, ako je ne posedujes losiji si covek, manje vredan. Kazu, takodje, recimo u narodu, ne moze sa sobom nista lose nositi, cak suprotno. Veoma cenjena. Prica se, opet u narodu, ako te karakterise svaki vid suzivota cini ti laksim, prijateljstvo otvorenijim, ljubav iskrenijom.

Ma izem ti toleranciju. Dovodi te do toga da sto si tolerantniji to se vecom budalom cinis. Nista nije dobro kada ga ima previse. To je definitivno slucaj i sa tolerancijom, koliko god savrsena bila. Sto si tolerantniji, to su vece sanse da te zivot, onako poseteno, opece. Da te iskoriste. Tvoju toleraciju druga strana mora da zasluzi.

U surovosti zivota i prezivljavanja ona se priva iskoriscava. Tolerantni medju prvima padaju i to bas zbog onih svojih najblizih, najcenjenijih, najvoljenijih prema kojima i jesu najtolerantniji. Zato je treba dozirati da ne padnes. Svaki pad nosi rizik da se nikada ne vratis na staro i moze potpuno promeniti zivot.