And when the night falls the loneliness calls...

Ova zemlja je sve dalja i dalja umesto sve bliza i bliza realnosti i stvarnosti...

09/09/2012

Ma bre ljudi mi zivimo u nedodjiji. Ko god pozeli da ode odavde ima moju punu podrsku. Nije ova zemlja nista bolja od ovog nadroda da se mi razumemo. Da narod nije ovakav ne bi ni zemlja bila u ovakvom stanju. Da li mislim da su drugi narodi bolji? Apsolutno ne, ja koliko sam odusevljena svojim narodom, malo ko je, ali kao i svaki narod i ovaj moj ima mane. Samo je problem sto su te mane pogubne po ovu drzavu. 

 Sami smo krivi sto moramo da trazimo najjace veze moguce koje imamo i nemamo da bismo dosli do posla. Zasto? Pa svako od vas ce pre ponuditi ruku pomoci pera mika zikinoj sestri, jetrvi, zaovi nego nekom ko cak ni to nije koliko god sposobniji bio. Red je brate, da se ne zamerim. Al jos ako me castis za to, pa primicu i svakog treceg, samo me casti. To je alavost. Para nikad manje, para nikad dosta. Drugi nacin i najcesci kako zenske dolaze do posla jeste sirenjem nogu. U poslenje vreme sam cula pa minimum 5 primera koje bih sada mogla da nabrojim, a verujem i jos toliko ako bih se potrudila da se setim, da su zenske iskoristile svoje medjunozje i dosle do posla, promocije, vece plate, boljeg ugovora. Da li je to samo kod nas, apsolutno ne. Al kad smo videli da moze i tako, od koga god da smo videli, oberucki smo to prihvatili. I postaje praksa.

Svako gleda samo svoju korist. Glasa za partiju u koju se uclanio da bi dobio u buducnosti neku kintu (ko jos misli o programu, koga briga za to), ili mu je pera, zika, mika nesto u toj partiji pa mu obec'o da ce mu se oduziti za taj glas. Naviknuti smo da za sve sto nam neko uradi damo pokloncic, kako lekaru, tako zeni na salteru, profesoru iako mu je u opisu radnog mesta da vama cini sto vam je ucinio. I ne sto smo se mi navikli da dajemo, nego sto su se oni suvise lako navikli da primaju. Pa im vise znak zahvalnosti i paznje nije dovoljan, oni hoce vise. Vi danas kada udjete u neku od opstina ne docekate da vam sluzbenici urade to sto im je posao pa da se zahvalite cokoladom. Oni privo kazu idi kupi mi cokoladu pa cemo onda da pricamo. I da su to bar samo cokolade.

Nego pisem ja sada ovde, cini se, nesto sto svi znaju. Al pocinje da me iritira sto zivim u rupi. A nisam majke mi nikada ni pomislila da odem negde preko za boljim zivotom. Oduvek sam zelela da ovo bude mesto na kojem cu ziveti, grad koji beskrajno volim, a sva druga cuda prirode cu samo turisticki obilaziti. Ali sve me vise gusi. Gusi me sto svaki dan sve poskupljuje. Sto me u bilo kojoj drugoj drzavi gledaju kao drzavljane treceg reda, jadnike i vrlo cesto masovne ubice. Gusi me sto ja ni kriva ni duzna sa strahom moram da prolazim kroz okolne nam zemlje iako sam samo u tranzitu a imala sam npr 3 godine kada su se sve one gluposti desavale. I sve ja ovo pisem revoltirana jer svakog dana mi se sve vise cini da zivimo u savremenoj verziji Kube. Nemamo ni pribliznu ponudu hrane, tehnike, garderobe. Sve kod nas dolazi 5 godina zakasnjenja. I tada kada dodje bar je duplo skuplje nego bilo gde drugde. Kao da zivim na Marsu a ne u Evropi. Kada kupis Burdu, stavi je sa strane i otvori za 3 godine i tada kroji po njoj jer ce to tada biti moderno ovde. 

I tako sam ja npr. nabavila iz Nemacke, e book reader. Pitanje je koliko ljudi ovde i zna sta je to a u svetu se prodaje u milionima primeraka. I ne moze niko da mi kaze da to nije za Srbiju jer je Sajam knjiga u Beogradu jedan od najposecenijih sajmova. Za taj e book reader mogu da sanjam da nabavim knjige na Srpskom jer ovde nema gde da se nabave elektronske knjige. I nije da ja tu spravu nisam uzela zbog engleskog, ali samo je ponizavajuce mnogo da smo toliko iza sveta, da smo toliko nebitni, a da toliko mislimo da smo bitni. Da smo toliko korumpirani, sebicni i alavi. Da nas je briga kako je drugde. Mnogo zaostajemo u vremenu a da to i ne primecujemo, ne osecamo. Ne menjamo bitne stvari za suzivot sa najblizima, a kamoli na visem nivou. Zato moramo da podjemo od nas samih, odatle se vuku konci. Menjajmo se dok nije kasno.